Право на приватност једно је од основних људских права признатог Универзалном декларацијом о правима човека , као и Европском конвенцијом о људским правима. У основи овог права је достојанство као основна вредност друштва.
Приватност неког лица може имати различите аспекте, и неретко се у теорији „дели“ на приватност тела, приватност дома, приватност комуникације и информациону приватност. Последња два аспекта, а нарочито информациона приватност, односи се на право на заштиту података о личности.
Концепт заштите података обухвата личну аутономију, физички и морални интегритет, право на избор свог начина живота, право ступања у контакте са другим људима, право да будем остављен на миру.
Право на заштиту података о личности је у Републици Србији уставом зајемчено право и уређује се законом. Први закон о заштити података о личности Србија је добила 2008. године. Уз незнатне измене овај закон постоји нешто више од 10 година. Новембра 2018. године Србија је донела нови закон чија је примена одложена за 21.8.2019. године. Овај закон је делимично писан по узору на Општу уредбу о заштити података Европске уније, акта који је почео да се примењује 25.5.2018. године и који је успоставио нове темеље у овој области и ван граница Европске уније.